grisychbucsett

Stalno viđate iste brojeve? Evo kakvu vam poruku anđeli šalju njima!

grisychbucsett | 04 Јануар, 2019 16:30

Da Vincijev Kod Den Braun

❤️ Click here: Stalno viđate iste brojeve? Evo kakvu vam poruku anđeli šalju njima!

Još je uvijek u drugim dimenzijama. Koja je kiselina otela tom biću njegove ženske oblike?

Pred vama su važna dešavanja. Samo je njoj taj mali vrt što su ga tišina i hladnoća, vlaga i suša činili prostranim poput stepe, bio radostan lug. U jednom je uglu smještena kutija s označenim pretincima u kojoj se čuvaju ubrusi svakoga gosta, umrljani hranom ili vinom. »Mislio sam da se loza Marcillacovih ugasila?

Pre svega dvadeset minuta spavao je u svojoj hotelskoj sobi. Pored toga što se prelatura pridržavala tajanstvenih rituala telesnog samomučenja, stavovi koje su imali prema ženama bili su u najmanju ruku srednjovekovni. Naprotiv, ako dođe do naglog preokreta, ugroženo se još uvek može spasiti i na ruševinama sagraditi novo, još lepše i bolje. Albino je izvukao pištolj iz kaputa i proturio cev kroz rešetke, uperivši je pravo u kustosa. Poruka je bila jasna: niko večeras ne ulazi niti izlazi bez blagoslova kapetana Faša.

Da Vincijev Kod Den Braun - Spopala ga je veselost kad je čuo kako njegov kočijaš uzvikuje: Vrata, molim!

Da Vincijev kod Den Braun DA VINČIJEV KOD ZAHVALNICA Prvo i najvažnije, zahvaljujem svom prijatelju i uredniku, Džejsonu Kofrna-nu, zato stoje toliko naporno radio na ovom projektu i zato stoje istinski razumeo o čemu se zapravo radi u ovoj knjizi. Takođe, jedinstvenoj Hajdi Lang - neumornom borcu za Da Vinčijev kod, izuzetnom agentu i odanom prijatelju. Ne mogu dovoljno da izrazim svoju zahvalnost izuzetnom timu u Dabl-deju, na njihovoj velikodušnosti, veri i izuzetnom vodstvu. Naročito sam zahvalan Bilu Tomasu i Štivu Rubinu, koji su od samog početka verovali u ovu knjigu. Prvo, svoju majku, Koni Braun - kolegu pisca, hranioca, muzičara i uzora. ČINJENICE Sionski priorat - evropsko tajno društvo osnovano 1099. Opus Dei je upravo priveo kraju izgradnju Nacionalnog štaba vrednog 47 miliona dolara, smeštenog u Aveniji Leksington 243 u Njujorku. Svi opisi umetničkih dela, arhitekture i dokumenata, kao i tajnih rituala u ovom romanu su verni. PROLOG Muzej Luvr, Pariz 22:46 Ugledni kustos Žak Sonijer posrnu kroz zasvođen ulaz u Veliku galeriju Muzeja. Pohrli ka najbližoj slici koju je video, jednom Karavađu. Sonijer se sruči na leđa, pokriven platnom. Kao što je i očekivao, gvozdena kapija u blizini pade uz zaglušujući tresak, zatvarajući ulaz u krilo. Parket na podu se zatrese. U daljini, oglasi se alarm. Kustos je ležao za trenutak, boreći se za dah, procenjujući situaciju. Ispuzao je ispod platna i pogledom pretraživao prazan prostor u potrazi za skloništem. Svega pet metara daleko, sa spoljašnje strane zatvorene kapije, silueta njegovog napadača, velika poput planine, zurila je u njega kroz gvozdene rešetke. Bio je širok i visok, avetinjski blede kože i već proređene bele kose. Dužice su mu bile ružičaste sa tamnocrvenim zenicama. Albino je izvukao pištolj iz kaputa i proturio cev kroz rešetke, uperivši je pravo u kustosa. Jedino mu je u avetinjskim očima titrao blesak. Kako je mogao da zna? Reci mi gdeje sakriven, i ostaćeš živ. Čovek nakrivi glavu, gledajući niz cev pištolja. Sonijer podiže ruke u odbrani. Tu laž je često uvežbavao... Kada kustos završi, njegov napadač se samozadovoljno osmehnu. Upravo to su mi rekli i ostali. Potvrdili su ovo što si ti sada rekao. Un Senechal, des Senechaux... Bio je to deo protokola. Napadač ponovo uperi pištolj u njega. U sekundi, kustos shvati svu bezizglednost situacije. Ako ja umrem, istina će biti zauvek izgubljena. Instinktivno, on pokuša da se dočepa zaklona. Pištolj zagrme, i kustos oseti oštru vrelinu kad mu se metak zari u stomak. Pao je licem prema podu... Polako, Sonijer se prevrnu i zagleda se kroz rešetke u svog napadača. Pištolj je sada bio uperen u Sonijerovu glavu. Sonijer zatvori oči, a misli mu behu vrtlog straha i žaljenja. Škljocaj praznog pištolja odjeknu kroz hodnik. Kustos naglo otvori oči. Napadač spusti pogled na oružje. Izgledalo je kao da ga sve to zabavlja. Posegnu za drugim šaržerom, ali tada zastade kao da se predomišlja, mirno se iscerivši pri pogledu na Sonijerovu utrobu. Bila je oivičena malim krugom krvi možda desetak centimetara ispod grudne kosti. Gotovo surovo, metak bese promašio srce. Kao veteran la Guerre d'Algerie, kustos je ranije imao prilike da bude svedok ovakve užasne, spore smrti. Preživeće petnaest minuta, dok mu stomačne kiseline cure u grudnu šupljinu, polako ga trujući iznutra. Ostavši sam, Žak Sonijer ponovo upravi pogled ka gvozdenoj kapiji. Dok neko stigne do njega, on će već biti mrtav. Ipak, strah koji ga je sada obuzimao bio je daleko veći od straha za sopstveni život. Posrćući u nastojanju da se osovi na noge, on pomisli na trojicu svoje ubijene braće. Pomisli na generacije pre njih... Iznenada, sada, uprkos svoj predostrožnosti... Žak Sonijer bio je jedina preostala karika, poslednji čuvar jedne od najmoćnijih tajni ikada čuvanih. Drhteći, podiže se na noge. Moram pronaći neki način... Bio je zarobljen unutar Velike galerije, a postojala je samo jedna osoba na svetu kojoj je mogao predati baklju. Sonijer podiže pogled ka zidovima svoje raskošne tamnice. Činilo se da mu se zbirka svetski poznatih slika smeši kao starom prijatelju. Previjajući se od bola, on prikupi sve svoje moći i snagu. POGLAVLJE I Robert Langdon se polako probudi. Telefon je zvonio u tami - slabašan, nepoznat zvuk. Posegnu ka noćnoj lampi i upali svetlo. Pogledavši oko sebe žmirkavim pogledom, on ugleda plišanu renesansnu spavaću sobu sa nameštajem iz doba Luja XVI, rukom oslikane zidove i ogroman krevet od mahagonija sa baldahinom. Gde se do đavola nalazim? Na ogrtaču od žakara koji je visio na jednom od stubova kreveta stajao je monogram: HOTEL Ric PARIZ. Polako, izmaglica poče da se razilazi. Bilo je 12:32 posle ponoći. Spavao je svega sat vremena, ali osećao se kao mrtav. Izvinjavam se što vas uznemiravam, ali imate posetioca. Tvrdi da je hitno. Pogled mu se sada usredsredi na zgužvan reklamni letak na noćnom stočiću. AMERIČKI UNIVERZITET U PARIZU s ponosom predstavlja VEČE SA ROBERTOM LANGDONOM PROFESOROM RELIGIJSKE SIMBOLOGIJE NA UNIVERZITETU HARVARD Langdon zagunđa. Njegove knjige o religioznim slikama i simbologiji kulta pretvorile su ga protiv njegove volje u slavnu ličnost u svetu umetnosli, a prošle je godine Langdonova popularnost porasla stotinu puta nakon njegove nmešanosti u događaj u Vatikanu koji je privukao veliku pa žnju javnosti. Od tada, bujica umišljenih istoričara i ljubitelja umetnosti koji su mu dolazili na vrata kao da nije imala kraja. Sada uspravljen u krevetu, Langdon se namršti u pravcu Priručnika za odnose sa gostima čija se naslovna strana hvalisala: SPAVAJTE POPUT BEBE U GRADU SVETLOSTI. ZANOĆITE U PARIŠKOM HOTELU RIC. Okrenu se i umorno baci pogled ka velikom ogledalu na drugoj strani sobe. Čovek koji mu je uzvratio pogled bio je stranac - raščupan i umoran. Potreban ti je odmor, Roberte. Obično izrazito plave oči noćas su mu izgledale mutno i umorno. Tamna strnjika brade zasenčila je njegovu jaku vilicu i bradu sa jamicom. Sede oko slepoočnica bile su sve uočljivije, prodirući duboko u gustu i oštru tamnu kosu. Iako su njegove koleginice uporno tvrdile da sede samo naglašavaju njegovu privlačnost intelektualca, Langdon se nije slagao. Kada bi Bostonski magazin mogao sada da me vidi. Prošlog meseca, na Langdonovu sramotu, Bostonski magazin ga beše uvrstio među deset najintrigantnijih ljudi tog grada - što je čast sumnjive vrednosti koja ga je učinila metom beskrajnog zadirkivanja kolega sa Har-varda. Autor je brojnih knjiga: Simbologija tajnih sekti, Umetnost Prosvetljenih, Izgubljeni jezik ideograma, a kada kažem da je napisao knjigu o Religijskoj ikonologiji, to mislim bukvalno. Mnogi od vas koriste njegove udžbenike na predavanjima. Odakle joj do đavola to? Hostesa poče da čita odabrane odlomke iz priglupog članka, i Langdon oseri kako sve više i više tone u stolici. Trideset sekundi kasnije, publika se cerila a žena nije pokazivala nameru da odustane. Langdon se prisili da se osmehne. Gunđajući u neverici, on podiže slušalicu. Mislio sam da treba da vas upozorim. Gotovo istog trenutka, teška pesnica zalupa po Langdonovim vratima. U nedoumici, Langdon skliznu sa kreveta, osećajući kako mu nožni prsti uranjaju u savonniere tepih. Navuče hotelski ogrtač i krenu ka vratima. Moram da razgovaram sa vama. Centralna direkcija Sudske policije. Lice koje mu je uzvratilo pogled bilo je mršavo i ispijeno. Čovek je bio izuzetno mršav, obučen u plavu uniformu koja je delovala zvanično. Langdon je oklevao, osećajući se nesigurno pod pogledom bledožutih očiju nepoznatog. On i cenjeni kustos Zak Sonijer behu se dogovorili da se nađu na piću posle Lang-donovog večerašnjeg predavanja, ali Sonijer se nije pojavio. Langdon pogleda fotografiju i čitavo mu se telo ukruti. Prizor je bio mučan i izuzetno čudan, i neodređeno ga je podsećao na nešto već viđeno. Pre malo više od godinu dana, Langdon bese dobio fotografiju leša i sličnu molbu za pomoć. Ova fotografija je bila potpuno drugačija, ali mu se nešto u čitavom scenariju činilo uznemirujuće poznatim. Agent pogleda na sat. Langdon klimnu, osećajući žmarce kad podiže pogled. Ovo što vidite na fotografiji... Nazubljeni pojas od kostreti, pojasa od kozije dlake koji je nosio oko butine, usecao mu se u meso, no ipak mu je srce pevalo od zadovoljstva zbog služenja Gospodu. Crvene oči su mu pretraživale hol kada je ušao u rezidenciju. Uz stepenice se popeo tiho, ne želeći da probudi nikog od svojih sustanara. Vrata njegove spavaće sobe bila su otključana; brave su ovde bile zabranjene. On uđe, zatvarajući vrata za sobom. Soba je bila spartanska - pod od grubih dasaka, ormarić od borovine, madrac u uglu umesto kreveta. Ove nedelje je bio gost u ovoj rezidenciji, a već godinama je živeo u sličnom utočištu u Njujorku. Gospod mi je pružio sklonište i svrhu mog života. Večeras je, konačno, Sajlas osećao da je počeo da otplaćuje svoj dug. Žurno priđe ormariću, pronađe mobilni telefon skriven u poslednjoj fioci i okrete broj. Nezavisno jedan od drugog. Plašio sam se da će prevagnuti tajanstvenost po kojoj je bratstvo poznato. Mogao je da oseti uzbuđenje Uči-Iclja. Baš kao što smo pretpostavljali. One mile away, the hulking albino named Silas limped through the front gate of the luxurious brownstone residence on Rue la Bruyere. The spiked cilice belt that he wore around his thigh cut into his flesh, and yet his soul sang with satisfaction of service to the Lord. His red eyes scanned the lobby as he entered the residence. He climbed the stairs quietly, not wanting to awaken any of his fellow numeraries. His bedroom door was open; locks were forbidden here. He entered, closing the door behind him. The room was spartan-hardwood floors, a pine dresser, a canvas mat in the corner that served as his bed. He was a visitor here this week, and yet for many years he had been blessed with a similar sanctuary in New York City. The Lord has provided me shelter and purpose in my life. Hurrying to the dresser, he found the cell phone hidden in his bottom drawer and placed a call to a private extension. I had feared the brotherhood's reputation for secrecy might prevail. Exactly as we suspected. The keystone is here in Paris. It is almost too easy. Each had told Silas the exact same thing-that the keystone was ingeniously hidden at a precise location inside one of Paris's ancient churches—Eglise de Saint-Sulpice. We have waited centuries for this. You must retrieve the stone for me. You understand the stakes. How will I enter? When Silas hung up the phone, his skin tingled with anticipation. One hour, he told himself, grateful that the Teacher had given him time to carry out the necessary penance before entering a house of God. I must purge my soul of today's sins. The sins committed today had been Holy in purpose. Acts of war against the enemies of God had been committed for centuries. Even so, Silas knew, absolution required sacrifice. Pulling his shades, he stripped naked and knelt in the center of his room. Looking down, he examined the spiked cilice belt clamped around his thigh. All true followers of The Way wore this device-a leather strap, studded with sharp metal barbs that cut into the flesh as a perpetual reminder of Christ's suffering. The pain caused by the device also helped counteract the desires of the flesh. Although Silas already had worn his cilice today longer than the requisite two hours, he knew today was no ordinary day. Grasping the buckle, he cinched it one notch tighter, wincing as the barbs dug deeper into his flesh. Exhaling slowly, he savored the cleansing ritual of his pain. Pain is good, Silas whispered, repeating the sacred mantra of Father Josemaria Escriva-the Teacher of all Teachers. The knots were caked with dried blood. Eager for the purifying effects of his own agony, Silas said a quick prayer. Then, gripping one end of the rope, he closed his eyes and swung it hard over his shoulder, feeling the knots slap against his back. He whipped it over his shoulder again, slashing at his flesh. Again and again, he lashed. Finally, he felt the blood begin to flow. Nalazi se ovde, u Parizu. Gotovo da je suviše lako. Moraš povratiti kamen za mene. Shvataš koliki je ulog. Uprkos tome, ono što je Učitelj sada naređivao izgledalo mu je nemoguće. Kada je Sajlas spustio slušalicu, koža ga je peckala od nestrpljivosti. Jedan sat, rekao je sam sebi, zahvalan što mu je Učitelj ostavio vremena da se pokaje, što je bilo neophodno pre no što uđe u Božju kuću. Moram svoju dušu očistiti od današnjih greha. Gresi koje je tog dana počinio bili su sveti po svojoj svrsi. Rat protiv neprijatelja Boga vodio se vekovima. Oprost je bio zagarantovan. Uprkos tome, Sajlas je znao, oprost je zahtevao žrtvu. Navlačeći zastore, on se svuče i kleknu u središte prostorije. Oborenog pogleda, on ispita nazubljeni pojas od kostreti stegnut oko butine. Bol koji je ova naprava nanosila takođe je pomagao da se suprotstavi željama tela. Iako je Sajlas tog dana već nosio svoj pojas više od propisana dva sata, znao je da nije u pitanju običan dan. Hvatajući se za kopču, on stegnu remen za još jednu rupicu, trgnuvši se kad se bodlje zaboše dublje u meso. Polako izdišući, uživao je u bolu kao ritualu pročišćenja. Iako je sam Eskriva umro 1975. Sajlas sada usmeri pažnju na težak konopac sa čvorovima uredno savijen na podu pored njega. Na čvorovima se beše skorila krv. Potom, zgrabivši jedan kraj konopca, sklopi oči i snažno ga zavitla preko ramena, osećajući kako mu čvorovi udaraju o leđa. Ponovo ga zabaci preko ramena, udarajući sopstveno meso. Šibao je ponovo i ponovo. Naposletku, oseti kako krv počinje da curi. Tuširanje i brijanje koje je obavio na brzinu učinili su da izgleda dosta pristojno, ali nisu stišali njegovu napetost. Zastrašujući prizor kustosovog tela ostao mu je urezan u sećanju. Žak Sonijer je mrtav. Osećaj gubitka koji se u Langdonu javio u vezi sa kustosovom smrću bio je neminovan. Uprkos Sonijerovoj reputaciji samotnjaka, ugled koji je uživao zbog svoje predanosti umetnosti činio gaje čovekom od poštovanja. Njegove knjige o tajnim kodovima na slikama Pusena i Tenirsa nalazile su se među Langdonovim omiljenim udžbenicima. Prizor kustosovog tela ponovo iskrsnu u njegovim mislima. Žak Sonijer je tako nešto sam sebi uradio? Napolju, grad se tek sada smirivao - ulični prodavci gurali su kolica sa ušećerenim amandes, konobari su iznosili vreće sa smećem na pločnik, dvoje zakasnelih ljubavnika priljubili su se jedno uz drugo kako bi se ugre-jali zbog vetra koji je mirisao na jasmin. Sitroen se autoritativno kretao kroz taj haos, dok je njegova disonantna dvotonska sirena poput noža razdvajala saobraćaj. Veze mogu biti nevidljive, često je govorio na predavanjima iz simbologije na Harvardu, ali su uvek tu, pohranjene tik ispod površine. Svake noći, širom Evrope, službenici Interpola su sa sigurnošću mogli da kažu ko gde spava. Verovatno im je trebalo čitavih pet sekundi da otkriju da je Langdon odseo u Ricu. Dok je sitroen ubrzavao ka južnom delu grada, osvetljeni profil Ajfelove kule pojavio se u daljini, sa desne strane, izvijajući se put neba. Spazivši ga, Langdon pomisli na Vitoriju i seti se obećanja koje su, napola u šali, jedno drugom dali pre godinu dana - da će se, svakih šest meseci, ponovo sastajati na različitim romantičnim mestima širom sveta. Ajfelova kula bi se, mislio je Langdon, sigurno našla na njihovom spisku. Na žalost, Vitoriju je posle-dnji put poljubio na bučnom aerodromu u Rimu pre više od godinu dana. Langdon podiže pogled, ubeđen da nije dobro razumeo. Mislim da je savršena. Kada su stigli do raskrsnice u ulici Rivoli, semafor je pokazivao crveno, ali sitroen nije usporio. Agent projuri kroz raskrsnicu i ubrza ka delu ulice Kastiljone oivičenom drvoredom, koji je služio kao severni ulaz u čuveni Tiljeri park - parišku verziju Central parka. Kad su ušli u napušteni park, agent zavuče ruku ispod komandne table i isključi sirenu. Langdon odahnu, uživajući u iznenadnoj tišini. Izvan kola, bledi snop halogenih farova padao je na šljunkovitu prilaznu stazu koja je vodila do parkinga. Hrapavo struganje guma po šljunku intoniralo je hipnoti-šući ritam. Za Langdona, Tiljeri je oduvek predstavljao sveto tlo. Bio je to park u kojem je Klod Mone eksperimentisao sa bojom i oblikom, pokrenuvši rađanje impresionizma. Večeras, međutim, mesto je zračilo neobičnom aurom zloslutnosti. Sitroen sada savi nalevo, skrećući pod oštrim uglom ka zapadu, na glavni bulevar parka. Langdon ugleda završetak parka Tiljeri, obeležen ogromnim kamenim lukom. Ali upravo ispred sebe, na istoku, kroz luk, Langdonov pogled otkrio je monolitsku renesansnu palatu pretvorenu u najčuveniji muzej umetnosti na svetu. Izgrađen u obliku ogromne potkovice, Luvr je predstavljao najdužu zgradu u Evropi, koja se protezala dalje od tri Ajfelove kule položene u nizu, jedna iza druge. Langdon je jednom opko-račao čitav obim Luvra, prelazeći put od neverovatnih četiri hiljade osamsto metara. Art Bakvold se jednom prilikom hvalio kako je sva tri remek-dela video u roku od pet minuta i pedeset i šest sekundi. Agent odloži uređaj i okrenu se prema Langdonu. Broj obrta motora se poveća i sitroen jurnu preko ivičnjaka. Glavni ulaz u Luvr sada se drsko izdizao u daljini, okružen sa sedam trouglastih jezeraca iz kojih su šikljale osvetljene fontane. Novi ulaz u pariški Luvr postao je gotovo jednako popularan kao i sam muzej. Kontroverzna neomoderna staklena piramida koju je dizajnirao ame- rički arhitekta rođen u Kini I. I dok je Gete opisivao arhitekturu kao zamrznutu muziku, kritičari su ovu piramidu opisivali kao škripanje noktiju po školskoj tabli. Bilo je to pitanje sa skrivenim namerama, naravno. Ukoliko priznate da vam se piramida sviđa, bili ste Amerikanac bez ukusa — ako pak izrazite svoje neodobravanje, uvredili ste Francuze. Taurus je oduvek bio bik. Moram da se postaram za nešto drugo. To je vaš cirkus. Agent nagazi na gas i odjuri. Nešto mu je govorilo daje to verovatno loša ideja. Dok se približavao izmaglici fontana, Langdona je pratio nelagodan ose-ćaj da stupa preko imaginarnog praga koji ga je delio od drugog sveta. Langdon had the uneasy sense he was crossing an imaginary threshold into another world. Pre svega dvadeset minuta spavao je u svojoj hotelskoj sobi. Sada je stajao ispred providne piramide koju je podigao Sfinga, i čekao Policajca koga su zvali Bik. Zatočen sam u slici Salvadora Dalija, pomislio je. Langdon krenu ka glavnom ulazu - ogromnim okretnim vratima. Foaje koji se iza njih video bio je osvetljen mutnom svetlošću i potpuno prazan. Da li da pokucam? Langdon se pitao da li je ikada ijedan od cenjenih egiptologa sa Harvar-da pokucao na prednja vrata piramide, očekujući odgovor. Prilazio je sa nepogrešivim autoritetom na stubastim, snažnim nogama. Razgovarao je preko mobilnog telefona ali završi razgovor kad se približi. Pokretom ruke pokaza Langdonu da uđe. Langdon je sledio kapetana niz čuvene mermerne stepenice do atrijuma zaronjenog ispod staklene piramide. Dok su silazili, prođoše između dva naoružana stražara Sudske policije koji su držali mašinke. Poruka je bila jasna: niko večeras ne ulazi niti izlazi bez blagoslova kapetana Faša. Fašovo prisustvo ponajmanje se moglo opisati kao dobrodošlica, a sam Luvr u to doba je bio obavijen gotovo grobnom aurom. Stepenice su, poput prolaza u zamračenoj bioskopskoj sali, bile osvetljene prigušenim podnim svetlom ugrađenim u svaki stepenik. Langdon je čuo sopstvene korake kako odzvanjaju na staklu iznad njih. Langdon uzdahnu, suviše umoran da bi igrao igre. Langdon oseti da je njegov domaćin čovek kome je teško ugoditi. Langdon odluči da to ne pominje. Dok su ponirali sve dublje u podzemni foaje, zjapeći prostor polako izroni iz, senke. Te noći je, međutim, predvorje bilo pusto i mračno, dajući čitavom prostoru hladnu grobnu atmosferu. Svi noćni čuvari Luvra su u krilu Sali, na saslušanju. Moji lični agenti preuzeli su obezbeđivanje muzeja za noćas. Nikada se nismo sreli. Faš povede Langdona uz kratak niz stepenica do ulaza u zasvođeni tunel, iznad kojeg je stajao natpis: DENON. Krilo Denon je najpoznatije od tri glavna dela Luvra. Rekla je da je kustos čuo da ću održati predavanje u Parizu ovog meseca i da želi o nečemu da razgovara sa mnom dok sam ovde. Poštovani Zak Sonijer bio je poznat po svojoj zatvorenosti i izbegavao je sastanke; Langdon se radovao što će imati barem priliku da ga upozna. Moglo bi biti od koristi. Bila mi je čast što me je uopšte kontaktirao. Poštovalac sam rada gospodina Sonijera. Zapravo, veći deo protekle godine proveo sam radeći na projektu koji se bavi primarnom stručnom oblašću gospodina Sonijera. Radovao sam se što ću mu malo pročačkati mozak. A koja je tema? Još uvek je u radnoj verziji, i pokazao sam ga samo svom uredniku. Tri stotine stranica — sa radnim naslovom Simboli izgubljenog ženskog božanstva — nudile su neke veoma nekonvencionalne interpretacije zvanične religiozne ikonografije, koje će sasvim sigurno izazvati mnoge polemike. Sada, dok se približavao nepomičnim eskalatorima, Langdon zastade, shvativši da se Faš više ne nalazi pored njega. Okrenuvši se, ugleda ga kako stoji nekoliko metara iza, pored službenog lifta. Langdon uzdnhnu, bacajući čeznutljiv pogled iza sebe, ka eskalatorima. Sve je u potpunom redu, slaga samome sebi, krenuvši natrag ka liftu. Kao dečak, Langdon je pao u napušteni bunar i umalo nije umro trupkajući po vodi u skučenom prostoru nekoliko sati, pre nego što su ga spasli. Otuda je poticala njegova fobija od zatvorenog prostora - liftova, podzemne železni-ce, terena za skvoš. Sićušna metalna kutija koja visi u zatvorenom vertikalnom oknu! Zadržavajući dah, on kroči u lift, ose-ćajući poznat nalet adrenalina dok su se vrata zatvarala. Nikada se niste dopisivali? Nikada ništa jedan drugom niste slali poštom? Dok su se uspinjali, Langdon pokuša da se usredsredi na nešto što nisu četiri zida koja su ga okruživala. Iz nekog neodređenog razloga, smatrao je da je to neobično. Simbol je bio poznat kao crux gemmata - krst sa trinaest dragulja - hrišćan-ski ideogram za Hrista i njegovih dvanaest apostola. S druge strane, ovo je Francuska; hrišćanstvo ovde nije toliko religija koliko pravo po rođenju. Trgnuvši se, Langdon podiže pogled i vide na sebi Fašove oči koje su ga posmatrale u odrazu. Lift se uz trzaj zaustavi i vrata se otvoriše. Langdon brzo iskorači u hodnik, željan osećaja otvorenog prostora koji su pružale čuvene visoke tavanice galerija u Luvru. Iznenađen, Langdon se ukopa u mestu. Faš ga ovlaš pogleda. Obično besprekorno osvetljene, galerije Luvra večeras su bile zapanjujuće mračne. Dok je gledao niz tamni hodnik, Langdon shvati da je trebalo da očekuje ovakav prizor. Bukvalno sve velike galerije noću su koristile crveno osvet-ljenje - strateški raspoređeno i nisko postavljeno, neupadljivo svetlo koje je omogućavalo osoblju da se kreće kroz hodnike istovremeno ostavljajući slike u relativnoj tami kako bi se usporio efekat njihovog izbleđivanja usled prete-rane izloženosti svetlosti. Duge senke pružale su se svuda, a obično zaslepljujuće zasvođene tavanice izgledale su kao niske, crne praznine. Langdon ga je sledio dok mu se vid postepeno navikavao na tamu. Svuda okolo, ulja na platnu velikih formata počinjala su da se materijalizuju poput fotografija u ogromnoj mračnoj komori... Njihove oči su ga pratile dok se kretao kroz prostorije. Mogao je da oseti poznat, oštar miris muzejskog vaz-duha - suv, dejonizovani miris koji je nosio prigušeni nagoveštaj ugljenika - produkta ugljeničnih filtera na uređajima za smanjivanje vlažnosti vazdu-ha, koji su non-stop radili kako bi neutralisali korozivni ugljen-dioksid koji su izdisali posetioci. Video-nadzor u muzeju ove veličine bio je veoma skup i neefikasan. Većina velikih muzeja sada je koristila obezbeđenje zatvaranjem. Zaboravite na pokušaje da sprečite lopove da uđu. Sprečite ih da izađu. Mehanizam za zatvaranje aktivirao se nakon radnog vremena i ukoliko bi uljez pomerio neku od umetnina, izlazi oko te galerije bi se blokirali i lopov bi se našao iza rešetaka čak i pre nego što bi policija stigla. Niz mermerni hodnik koji se nalazio ispred njih odzvanjali su glasovi. Činilo se da buka dolazi iz velikog skrovitog udubljenja, sa desne strane. Dok su prilazili udubljenju, Langdon baci pogled niz kratak hodnik, u So-nijerovu luksuznu radnu sobu — toplo drvo, slike starih majstora i ogroman antikvitetni radni sto na kojem je stajao model viteza pod punim oklopom, visok pola metra. Jedan od njih sedeo je za Sonijero-vim slolom, kuckajući po tastaturi laptopa. Langdon je do tada okačio dovoljno znakova NE UZNEMIRAVAJ na vratima hotelskih soba da je mogao da shvati suštinu kapetanovog naređenja. Faša i Langdona nije trebalo uznemiravati ni pod kojim okolnostima. Tridesetak metara ispred otvarao se prolaz ka najpopularnijem odeljku Luvra - la Grande Galerie - naizgled beskrajnom hodniku u kojem su se nalazile najvrednije slike italijanskih majstora koje je Luvr posedovao. Langdon je već zaključio daje ovo mesto na kojem se nalazilo Sonijerovo telo; čuveni parket na podu Velike galerije jasno se video na polaroid snimku. Dok su se približavali, Langdon primeti da je ulaz blokiran ogromnom čeličnom rešetkom kakva se viđala na srednjovekovnim zamkovima. Čak i u tami, barikada je izgledala kao da bi mogla zaustaviti tenk. Faš pokaza na pod, na dno rešetke. U mraku, ne beše ni primetio. Barikada je bila podignuta oko pola metra, formirajući na taj način neobičan otvor sa donje strane. Sali se, zar ne? Barikada je izgledala kao giljotina koja samo čeka da smrvi uljeze. Faš progunđa nešto na francuskom i pogleda na sat. Potom se spusti na kolena i provuče svoje krupno telo ispod rešetke. Na drugoj strani se uspravi i kroz rešetke pogleda u Langdona. Položivši dlanove na uglačani parket, leže na stomak i provuče se. Dok je klizio, zadnji deo okovratnika njegovog sakoa od haris i tvida zakačio se o dno rešetke, i on ogreba potiljak o gvožđe. Veoma spretno, Roberte, pomisli. Ustajući, Langdon poče da naslućuje da će ovo biti veoma duga noć. Poglavlje 5 Rezidencija na Mari Hilu - novi Nacionalni štab organizacije Opus Dei i centar za konferencije - smeštena je na Aveniji Leksington broj 243 u gradu Njujorku. Procenjena na nešto više od 47 miliona dolara, ova kula od blizu 12. Zgrada, koju su projektovali Mej i Plinska, obuhvata preko stotinu spavaćih soba, šest trpezarija, biblioteke, dnevne sobe, sale za sastanke i kancelarije. Sedamnaesti sprat je u potpunosti stambeni. Muškarci su u zgradu ulazili kroz glavni ulaz sa Avenije Leksington. Oko pojasa bi obično obmotavao purpurni pojas. Prebacivši putnu torbu preko ramena, on izgovori kratku molitvu i izađe iz stana, sila-zeći u predvorje gde ga je vozač čekao da ga odveze na aerodrom. Iako je sunce već bilo zašlo, Aringarosa je znao da je njegova zvezda u usponu. Večeras će bitka biti dobijena, mislio je, začuđen što se pre samo nekoliko meseci osećao nemoćnim protiv ruku koje su pretile da unište njegovo carstvo. Kongregacija koju je 1928. Tradicionalistička filozofija sekte Opus Dei svoje prvobitne korene imala je u Španiji pre Frankovog režima, ali sa objavljivanjem spiritualne knjige Hose Marija Eskrive 1934. Sada, sa tiražem od preko četiri miliona primeraka Puta na četrdeset i dva jezika, Opus Dei je predstavljao globalnu silu. Opus Dei je bila najprogresivnija i finansijski najobezbeđenija katolička organizacija na svetu. Aringarosa je znao da su na nesreću, u doba religijskog cinizma, kultova i teleevanđelista, rastuće bogatstvo i moć organizacije Opus Dei magnet koji privlači podo-zrenje. Šta ste od toga? Mi smo kongregacija katolika koji su kao svoj prioritet odabrali da slede katoličku doktrinu onoliko rigorozno koliko je to u našim današnjim životima moguće. Hiljade članova organizacije Opus Dei žive u brakovima, imaju porodice i obavljaju Božje delo u svojim zajednicama. Ti izbori su lična stvar, ali svi u organizaciji Opus Dei imaju zajednički cilj: poboljšavanje sveta kroz obavljanje Božjeg dela. Ovo je zasigurno pohod vredan hvale. Mediji su uvek naginjali ka skandalu, a Opus Dei je, poput većine velikih organizacija, među svojim članovima imao i nekoliko zabludelih duša. Student na nekom drugom univerzitetu nosio je svoj žičani pojas od kostreti duže od preporučenih dva puta dnevno i tako sebi naneo smrtonosnu infekciju. Zabludele ovce, pomisli Aringarosa dok mu je srce saosećalo sa njima. Naravno, najveću sramotu predstavljalo je suđenje špijunu FBI-ja, Robertu Hansenu, koje je privlačilo veliku pažnju javnosti. Plašimo se onoga što ne shvatamo, mislio je Aringarosa, pitajući se da li su ti kritičari barem naslućivali koliko je života Opus Dei obogatio. Grupa je imala punu podršku i blagoslov Vatikana. Opus Dei je lična prelatura samog pape. Nedavno je, međutim, Opus Dei otkrio da mu preti sila znatno moćnija od medija... Pre pet meseci, kaleidoskop moći bio je uzdrman, a Aringarosa se još uvek oporavljao od udarca. Ta fizička mana sada je bila jedva primetna. Aringarosin svet bio je svet duhovnog, ne telesnog. Dok je mlaznjak preletao iznad obale Portugalije, mobilni telefon u Arin-garosinoj mantiji nečujno poče da vibrira. Uprkos pravilima aviokompanije koja su zabranjivala upotrebu mobilnih telefona za vreme leta, Aringarosa je znao da se radi o pozivu koji nije smeo propustiti. Samo je jednom čoveku bio poznat taj broj - čoveku koji je Aringarosi poslao telefon. Uzbuđen, biskup se tiho javi. Međutim, potreban nam je vaš uticaj. Recite mi šta treba da uradim. Pročisti me miloduhom i biću čist, molio se, citirajući psalme. Operi me, i biću belji od snega. Sajlas je bio u stanju napetog iščekivanja koje ne beše osetio još od svog prethodnog života. Ovo ga je i iznenadilo i uznemirilo. Tokom poslednje decenije, sledio je Put, pročišćavajući se od grehova... Večeras se, međutim, sve vratilo. Mržnja, koju se toliko naporno borio da sahrani, pozvana je natrag. Prepalo ga je koliko je brzo izronila na površinu njegova prošlost. Poruka Isusa je poruka mira... To bese poruka koju je Sajlas na početku naučio, poruka koju je nosio u srcu. Ipak, to je poruka koju su neprijatelji Hrista sada pretili da unište. Oni kojiprete Bogu silom biće dočekani silom. Tokom dva milenijuma, hrišćanski su vojnici branili svoju veru od onih koji su pokušavali da je nadvladaju. Večeras, Sajlas je bio pozvan u boj. Osušivši rane, on nabaci svoju odoru sa kapuljačom, dužine do članaka. Bila je to jednostavna haljina, načinjena od tamne vune koja je naglašavala belinu njegove kože i kose. POGLAVLJE 6 I Jedva se provukavši ispod sigurnosne kapije, Robert Langdon je stajao tik unutar prolaza koji je vodio u Veliku galeriju. Netremice je zurio u grotlo dugog, dubokog kanjona. Na svakoj strani galerije izdizali su se goli zidovi visoki devet metara, isparavajući u tamu poviše njih. Crvenkasti sjaj osvet-Ijenja prosejavao se naviše, čineći da impresivna kolekcija Da Vinčija, Tici-jana i Karavađa, obešena o kablove koji su se spuštali sa tavanice, izgleda kao da neprirodno tinja. Mrtve prirode, religijske scene i pejzaži stajali su rame uz rame sa portretima plemstva i političara. Složen od dijagonalno poređanih hrastovih daščica u zadivljujućoj geometrijskoj intar-ziji, pod je stvarao privremenu optičku varku - multidimenzionalnu mrežu koja je posetiocima pružala osećaj da lebde kroz galeriju na površini koja se kreće sa njima. Dok mu je pogled kružio po obrascu parketa, Langdonove oči se iznenada zaustaviše na neočekivanom predmetu na podu, svega nekoliko metara sa njegove leve strane, ograđenom policijskom trakom. Okrete se ka Fašu. Slika je, pretpostavljao je Langdon, vredela preko dva miliona dolara, pa je ipak ležala na podu poput odbačenog postera. Prizor ga očigledno nije potresao. Platno je strgnuo sa zida sam kustos. Na taj način je aktivirao alarm. Kapija je istog trenutka pala, blokirajući pristup. To su jedina vrata koja vode u galeriju ili iz nje. Ubica je bio sa druge strane, u hodniku, i pucao je u Sonijera kroz ovu kapiju. Sonijer je umro ovde, sam. Rekli su da je to sam sebi uradio. Usmeri pogled ka ogromnom hodniku koji se pružao ispred njih. Jednako zapanjujuća bila je i širina hodnika, u koji se veoma lako moglo smestiti par putničkih vozova. Središnji deo hodnika bio je istačkan ponekom statuom ili velikom porcelanskom vazom, koje su služile da na ukusan način razdvoje kolone koje su se kretale duž jednog i drugog zida. Faš je ćutao, oštro koračajući desnom stranom hodnika, pogleda uprtog ispred sebe. Langdon je osećao da jurnjava pored svih tih remek-dela bez zastajanja predstavljala gotovo jeres. Istina, ništa naročito se i nije moglo videti pod ovim svetlom, pomisli. Na nesreću, zamućeno grimizno svetio prizivalo je sećanja na Langdono-vo poslednje iskustvo pod sličnim osvetljenjem, u Vatikanskoj tajnoj arhivi. Ponovo se seti Vitorije. Već me-secima je nije bilo u njegovim snovima. Langdon nije mogao da veruje da ga je od Rima delilo svega godinu dana; činilo se da su prošle decenije. Langdon se nikada nije zavaravao da bi žena kakva je Vitorija Vetra mogla sa njim srećno živeti u studentskom gradu - međutim, njihov susret u Rimu je u njemu pokrenuo čežnju za koju nikada nije ni pomislio da bi ga mogla spopasti. Nastaviše oštro da koračaju, pa ipak Langdon još uvek nije video leš. Umirao je veoma sporo. Možda petnaest ili dvadeset minuta. Očigledno je bio čovek velike snage. Obezbeđenje Luvra je reagovalo istog momenta kada se oglasio alarm i otkrilo da je Velika galerija zapečaćena. Kroz kapiju, čuli su kako se neko kreće na drugom kraju hodnika, ali nisu mogli videti ko. Vi- kali su, ali niko nije odgovarao. Zauzeli smo pozicije u roku od petnaest minuta. Kada smo stigli, podigli smo barikadu dovoljno da se provučemo ispod, i poslali tuce naoružanih agenata unutra. Pročešljali su galeriju čitavom dužinom kako bi uljeza saterali u tesnac. Isprva mu se učini da Faš pokazuje na veliku mermernu skulpturu nasred hodnika. Pred njim se nalazio jedan od najneobičnijih prizora koji je ikada video. Bledi leš Žaka Sonijera na parketu izgledao je baš kao na fotografiji. Sonijer je bio u izuzetnoj formi za svoje godine... Ruke i noge su mu bile širom raširene, poput čoveka čije telo tegli i čereči neka nevidljiva sila. Baš ispod Sonijerove grudne kosti, krvava mrlja označavala je mesto gde je metak ušao u telo. Rana je krvarila iznenađujuće malo, ostavljajući samo lokvicu potamnele krvi. Krvava zvezda, čije je središte predstavljao Sonijerov pupak, čitav leš je obavijala aurom izrazite morbidnosti. Fotografija koju je Langdon video bila je dovoljna da zaledi krv u njemu, ali sada, kada je video prizor uživo, ose-ćao je duboki nemir. Sam sebi je to uradio. Koristio se i četiri hiljade godina pre naše ere. Danas je termin paganski postao gotovo sinonim za obožavanje đavola — što je ogromna zabluda. Koreni te reci zapravo su dosezali do latinskog paganus, što je termin koji se odnosio na stanovnike sela. Drevni ljudi su zamišljali da je njihov svet podeljen na dve polovine - mušku i žensku. Njihovi bogovi i boginje delali su kako bi očuvali ravnotežu snaga. Sonijer bi, bolje od drugih, ovo svakako znao. Boginja Venera i planeta Venera bile su jedno isto. Boginja je imala svoje mesto na noćnom nebu i bila je poznata kao - Venera, Istočna zvezda, Ištar, Astarte -što su sve moćni ženski koncepti povezani sa Prirodom i Majkom Zemljom. Kao mlad student astronomije, Langdon je bio zapanjen kada je otkrio da kretanje planete Venere iscrtava savršen pentagram na ekliptičnom nebu svakih osam godina. Danas malo ljudi zna da moderne Olimpijade još uvek slede obrazac Venerinog poluciklusa. Langdona je uvek nerviralo kada bi video simbol u tom kontekstu; pravo poreklo pentagrama bilo je zapravo izrazito božansko. U ovom slučaju, kroz krvoproliće. Simboli su veoma otporni, ali pentagram je promenjen od strane rane Rimske katoličke crkve. U borbi između papinskih i hrišćanskih simbola, pagani su izgubili; Posejdonov trozubac pretvoren je u đavolje vile, šiljasti šešir mudrih žena postao je simbol vešti-ce, dok je Venerin pentagram postao znak đavola. Šta zaključujete na osnovu toga? Ponavljanje simbola je najjednostavniji način da se njegovo značenje pojača. Žak Sonijer se postavio u oblik petokrake zvezde. Fašov pogled je sledio pet kraka koje su činili Sonijerove rake, noge i glava, ponovo prelazeći rukom preko zalizane kose. Upravo isto se i sam pitao od kako je prvi put video polaroidni snimak. Langdon odluči da ne zalazi u to. A to što je sopstvenu krv upotrebio umesto mastila? Potom obiđe oko leša, sagnu se, i tek tada zapazi, na svoje iznenađenje, da je kustos u raci imao veliki marker. Da li vam je poznata ta vrsta markera? STYLO DE LUMIERE NOIRE. Crno-bela olovka ili penkalo sa vodenim mastilom predstavljali su spe-cijalizovani marker koji su prvobitno napravili muzeji, restauratori i policija koja se bavila falsifikatima kako bi stavljali nevidljive oznake na predmete. Danas, osoblje održavanja muzeja nosilo je ove markere prilikom svojih dnevnih obilazaka kako bi stavljali nevidljive oznake na ramove slika koje je trebalo restaurirati. Kad se Langdon uspravi, Faš dođe do snopa svetlosti i ugasi ga. Galerija zaroni u iznenadni mrak. Privremeno obnevideo, Langdon oseti kako u njemu raste nesigurnost. Potom silueta Faša izroni iz tame, osvetljena jasnom purpurnom svetlošću. Stoga možete zamisliti naše iznenađenje... Langdon pogleda naniže i odskoči u šoku. Srce mu je tuklo dok je posmatrao bizaran prizor na parketu koji je sada sijao pred njim. Poslednje kustosove reči purpurno su sijale. Langdon ponovo pročita poruku i pogleda Faša. On namesti svoje AKG slušalice i proveri nivo ulaza na sistemu za snimanje na hard disk. Sve je funkcionisalo kako treba. Mikrofoni su besprekorno radili, a zvuk je bio kristalno čist. Le moment de verite, pomisli. POGLAVLJE 7 Skroman stan u crkvi Sen-Sulpis nalazio se na drugom spratu same crkve, sa leve strane horskog balkona. Ukoliko bi neko pitao, njeno formalno prebivalište nalazilo se u obližnjem manastiru, ali sestra je više volela tišinu crkve. Sa krevetom, telefonom i re-šoom, smeštaj koji je imala na spratu crkve bio je prilično komforan. Umorno je podigla slušalicu. Sestra Sandrin se uspravi u krevetu. Iako je prepoznala svog nadređenog, nikada je za petnaest godina nije probudio. Upravo sam primio poziv od uticajnog američkog biskupa. Ko ga u Crkvi ne zna? Aringarosina konzervativna prelatura postala je moćna tokom poslednjih godina. Njihovo stupanje u milost ubrzano je 1982. Sestra Sandrin nije mogla a da ne misli kako je blagonaklonost koju je sekta Opus Dei dobijala u Rimu u najmanju ruku sumnjiva, ali sa Svetom stolicom se ne raspravlja. Avion mu poleće veoma rano. Uvek je sanjao da vidi Sen-Sulpis. Sunčevi zraci koji prolaze kroz okulus, nijansirane senke na gnomonu, to je ono što crkvu Sen-Sulpis čini jedinstvenom. Može da bude tamo u... To je za dvadeset minuta. Opus Dei je oduvek činio da se oseća nelagodno. Pored toga što se prelatura pridržavala tajanstvenih rituala telesnog samomučenja, stavovi koje su imali prema ženama bili su u najmanju ruku srednjovekovni. Ipak, sestra Sandrin je dobila naređenja. Dok joj se hladnoća širila telom, ona iznenada postade veoma zabrinuta. Sledbenik Boga, sestra Sandrin beše naučila da pronađe mir u glasovima sopstvene duše. Večeras, ti glasovi behu nemi poput prazne crkve oko nje. Poslednja poruka Žaka Sonijera bila je najneverovatnija poslednja poruka koju je Langdon mogao da zamisli. Glasila je: 13-3-2-21-1-1-8-5 O, rana davi, Al' demon zlo čini! Al demon zlo čini! Đavola je Sonijer izričito pomenuo. Jednako neobičan bio je i niz brojeva. Možda telefonski broj ili neka vrsta socijalne identifikacije. Da li za vas imaju ikakvo simboličko značenje? Ako je Sonijer uopšte tako nešto i imao na umu. Kako se ova poruka tu uklapa? O, rana davi, al' demon zlo čini? Da vas pitam nešto, gospodine Langdon. Šta je po vama, pored brojeva, najneobičnije u vezi SA ovom porukom? Šta u tom scenariju nije bilo neobično? Langdon je bio prilično siguran da pomisao na rane koje dave nije uobičajena misao za umirućeg čoveka. Ipak, za posle-dnje reči je odabrao... Faš ponovo pokaza na pentagram nacrtan na Sonijerovom stomaku. Još uvek ste sigurni? Žao mi je što nisam od veće pomoći. Sonijer je očigledno bio legao i opcrtao svoje telo sa nekoliko dugih lukova, upisujući se unutar kruga. Iste sekunde, značenje postade jasno. Slavni crtež sastoji se od savršenog kruga unutar kojeg je ucrtan nag čovek... Langdon oseti kako ga od zadivljenosti prolaze žmarci. U poslednjim trenucima života kustos je skinuo svu odeću sa sebe i postavio telo tako da predstavlja jasnu repliku Skice po Vitruviju Leonarda da Vinčija. Krug je bio ključni kamen koji je nedostajao. Ženski simbol zaštite, krug oko nagog tela čoveka dopunio je poruku koju je Leonardo da Vinči imao na umu — harmonija ženskog i muškog principa. Međutim, pitanje koje se sada postavljalo bilo je zašto je Sonijer imitirao poznati crtež. Da Vinči je za istoričare oduvek predstavljao delikatnu temu, naročito u hrišćan-skoj tradiciji. Nerazumevanje stvara nepoverenje, pomisli Langdon. Čak je i znatan broj Da Vinčijevih veličanstvenih dela koja su spadala u hrišćansku umetnost samo pojačao reputaciju duhovnog licemerja umetnika. Prihvatajući stotine unosnih narudžbi Vatikana, Da Vinči je slikao hrišćan-ske teme ne kao izraz sopstvenog verovanja, nego kao komercijalni poduhvat - sredstvo da se finansira luksuzan način života. Na nesreću, Da Vinči je bio šaljivdžija koji se često zabavljao tako što je ispotiha grizao ruku koja ga je hranila. Ponovo baci pogled na poruku na podu. O, rana davi, al' demon zlo čini! Langdon pažljivo odmeri reci. Čini se logičnim da je Sonijer oproštajno izrazio svoje razočaranje. Verujem da je Sonijer ostavio ovu poruku kako bi nam rekao ko ga je ubio. Jeremiah gives his conduct, when plotted against by his foes, as an example how the Jews should bring their wrongs at the hands of the Chaldeans before God. OTProphets: Lamentations 3:60 You have seen all their vengeance Lam. La Lm Christian Bible Study Resources, Dictionary, Concordance and Search Tools.. LET God ariše in all his might, And put the troops of hell to flight: As smoke that aought to cloud the skies Before the rising tempest flies. J :i He rides and thunders thro' the sky ; His name, Jchovah, sounds on high : Sing to his name уе sons of grace : Уе saints rejoice before his face. Demoni koji čine zlo? Agent superieur je znao da su upravo ovakvi trenuci uzdigli kapetana do samog vrha francuskih snaga reda. Faš će uraditi ono što se niko drugi ne bi usudio da uradi. Njegovu suzdržanost i strpljenje imali su samo roboti. Snažna rešenost kao da je jedina emocija koju je Faš te noći pokazivao. Činilo se da je ovo hapšenje za njega od ličnog značaja. Uputstva koja je Faš dao svojim agentima sat vremena ranije bila su neuobičajeno jezgrovita i samouverena. Znam ko je ubio Žaka Sonijera, rekao je Faš. Znate šta treba da radite. I nijedna greška još ne beše počinjena. Koleu nisu bili poznati dokazi koji su učvrstili Fašovo uverenje da je osumnjičeni zaista kriv, ali nije se usudio da dovodi u pitanje instinkte Bika. Fašova intuicija se ponekad činila gotovo natprirodnom. Bog mu šapuće na uho, tvrdio je jedan agent nakon naročito impresivne demonstracije Fašovog šestog čula. Kada je, pre nekoliko godina, papa bio u poseti Parizu, Faš se svim silama potrudio i izborio je audijenciju. Papinski Bik, agenti su u potaji nazvali fotografiju. Te bi sveštenike trebalo obesiti dvaput! Jednom zbog njihovih zločina prema deci. Kole je imao čudan osećaj da je ovo drugo više razbesnelo Faša. Puštajući da mu se pogled kreće po lavirintu galerija i hodnika, Kole otkri ono stoje tražio. Duboko u srcu Velike galerije treptala je sićušna crvena tačka. Faš je svoj noćašnji plen držao na veoma kratkoj uzdi. I bilo je to mudro od njega. Robert Langdon se pokazao kao veoma hladnokrvan tip. POGLAVLJE 9 Kako bi osigurao da njegov razgovor sa gospodinom Langdonom prođe bez ometanja, Bezu Faš bese isključio mobilni telefon. Na nesreću, bio je to skup model opremljen dvosmernim radio-uređajem koji je, suprotno njegovim naređenjima, sada koristio jedan od agenata kako bi stupio u kontakt sa njim. Faš oseti kako mu se zubi stežu od gneva. Nije mogao da se seti ničega dovoljno važnog zbog čega bi Kole prekinuo survelllance cachee - naročito u ovom kritičnom trenutku. On uputi Langdonu miran pogled izvinjenja. Nakon što je pronašao Sonijerov šifrovani tekst na podu, Faš je fotografije čitavog mesta zločina prosledio Odeljenju kriptografije u nadi da će neko odatle moći da mu objasni šta je to, do đavola, Sonijer pokušavao da kaže. Ako je šifrant sada stigao, to je najverovatnije značilo da je neko dešifrovao Sonijerovu poruku. Razgovaraću sa njim čim završim. Sofi Nevo je jedna od najvećih grešaka Sudske policije. Kao što se Faš pribojavao, pokazalo se daje Sofi Nevo veća smetnja od drugih. Veoma sam jasno stavio do znanja... Za trenutak je Robert Langdon mislio da Bezu Faš preživljava moždani udar. Kapetanu je vilica usred rečenice prestala da se pomera, a oči mu se is-kolačile. Činilo se da mu je užagreni pogled uperen u nešto preko Langdono-vog ramena. Kretala se kroz hodnik prema njima dugim, lakim koracima... Gusta kosa boje mahagonija padala joj je slobodno na ramena, uokvirujući toplinu njenog lica. Na Langdonovo iznenađenje, žena mu priđe i učtivo pruži ruku. Oči su joj bile maslinastozelene - prodorne i jasne. Ključajući u sebi Faš duboko udahnu, očigledno se pripremajući da počne prekorevanje. Langdon oseti nalet uzbuđenja. Ona je dešifrovala poruku? Faš nije znao kako da reaguje. Poruka iz Sjedinjenih Država? Pokušavao je da zamisli ko bi to pokušavao da stupi u kontakt sa njim. Samo je nekoliko njegovih kolega znalo da je u Parizu. Fašova široka vilica se stegnu na ove vesti. Otvori usta da progovori, ali se Sofi već beše okrenula ka Langdonu. Tražili su da ih nazovete što je pre moguće. Bio je to broj telefona u Parizu, sa brojem lokala. Sada je izgledao kao Vezuv pred erupciju. Ne skidajući pogled sa Sofi, on izvadi svoj telefon i pruži ga Langdonu. Osećaju-ći se nelagodno, prihvatio je kapetanov telefon. Istog trenutka, Faš odvuče Sofi nekoliko koraka dalje i poče da joj drži lekciju prigušenim glasom. Odvraćajući pogled od neobičnog sukoba, Langdon uključi mobilni telefon. Gledajući u papirić koji mu je Sofi dala, Langdon ukuca broj. Konačno se veza uspostavi. Langdon je očekivao telefonistu na centrali Ambasade, ali otkri da ume-sto toga sluša telefonsku sekretaricu. Začudo, glas na traci bio je poznat. Zbunjen, Langdon ukuca broj lokala sa papira: 454. Ja slušam poruke ove žene? Langdon je mogao da čuje kako se traka premotava. Konačno se zaustavi i mašina se pokrenu. Trenutno ste u opasnosti. Osvetljena sa donje strane reflektorskim snopovima, dva crkvena zvonika izdizala su se nad dugim te-lom crkve poput neustrašivih stražara. Sa obe strane se po jedan senoviti red glatkog potpornog zida pružao poput rebara neke predivne zveri. Nevernici su iskoristili Božju kuću kao skrovište za ključni kamen. Ponovo je bratstvo potvrdilo svoju legendarnu reputaciju obmanjivača i prevaranata. Sajlas nije mogao da dočeka da pronađe ključni kamen i preda ga Učitelju, kako bi mogli da povrate ono što je bratstvo još davno ukralo od vernih. Koliko će to moćnim učiniti Opus Dei! Parkiravši audi na napuštenom trgu Sen-Sulpis, Sajlas uzdahnu, podsti-čući samog sebe da razbistri um zbog predstojećeg zadatka. Široka leđa još uvek su ga bolela od samomučenja koje je ranije tog dana podneo, pa ipak je bol bio beznačajan u poređenju sa njegovom patnjom pre nego što ga je Opus Dei spasao. Ipak, sećanja su mu proganjala dušu. Oslobodi se mržnje, Sajlas je naređivao sebi. Oprosti onima koji su se ogrešili o tebe. Podižući pogled ka kamenim tornjevima crkve Sen-Sulpis, Sajlas se borio protiv one poznate podmukle struje... Andora, mislio je, osećajući kako mu se mišići zatežu. Bilo je sasvim neverovatno, ali upravo u tom ogolelom i zaboravljenom kutku između Španije i Francuske, drhteći u svojoj kamenoj ćeliji, Sajlas je bio spašen. Tada to nije shvatao. Svetlost je došla dugo nakon grmljavine. Tada se nije zvao Sajlas, mada je zaboravio ime koje su mu roditelji na-denuli. Otišao je od kuće sa sedam godina. Kada bi pokušao da je brani, i sam bi dobio gadne batine. Jedne večeri izbila je užasna svađa, i majka se više nikada nije podigla. Ja sam kriv za ovo! Kao da je nekakav demon kontrolisao njegovo telo, otišao je do kuhinje i zgrabio mesarski nož. Kao hipnotisan, kretao se ka spavaćoj sobi gde je otac pijan spavao na krevetu. Bez reči, dečak mu je zabio nož u leđa. Pobegao je od kuće, ali ulice Marseja bile su jednako neprijateljske. Zbog svoje neobične pojave nije se uklapao među druge mlade begunce od kuće, i bio je primoran da živi sam u podrumu oronule fabrike, hraneći se ukradenim voćem i sirovom ribom sa dokova. Kada je napunio dvanaest godina, jedna lutalica - devojka dvaput starija od njega - ismevala ga je na ulicama i pokušala da mu ukrade hranu. Prebio ju je skoro na smrt. Kada su ga vlasti mukom odvojile od nje, dali su mu ultimatum - da napusti Marsej ili da ide u maloletnički zatvor. Dečak se preselio niže niz obalu, u Tulon. Vremenom su se pogledi puni sažaljenja koje su mu ljudi u prolazu upućivali pretvorili u poglede pune straha. Dečak je izrastao u snažnog mladića. Mogao je da čuje kako se sa-šaptavaju kada bi prolazili pored njega. Duh sa očima đavola! I osećao se kao duh... Izgledalo je da ljudi gledaju pravo kroz njega. Kad mu je bilo osamnaest, u jednom lučkom gradu, dok je pokušavao da ukrade sanduk dimljene šunke sa nekog teretnjaka, uhvatila su ga dvojica članova posade. Dva mornara koja počeše da ga tuku zaudarala su na pivo, baš kao njegov otac. Sećanja na strah i mržnju izronila su na površinu poput čudovišta iz dubina. Dva meseca kasnije, okovan, stigao je u zatvor u Andori. Beo si kao duh, ismevali su ga zatvorenici dok su ga stražari sprovodili, golog i smrznutog. Možda će duh proći pravo kroz ove Zidove! Dvanaest godina su mu telo i duša venuli, sve dok nije postao providan. Yo soy uri espectro... Jedne noći su duha probudili vrisci drugih zatvorenika. Nije znao kakva nevidljiva sila mrda pod na kojem je spavao, nili koja moćna ruka trese zi- dove njegove kamene ćelije, ali kad je skočio na noge veliki kamen se obruši upravo na mesto gde je dotle spavao. Dok se zemlja još uvek tresla, duh se uspentrao kroz uzani tunel, izašao posrćući na čistinu, i survao se niz ogolelu planinsku padinu u šumu. Trčao je čitave noći, uvek nizbrdo, u delirijumu od gladi i iscrpljenosti. Na ivici svesti, u zoru se našao na železničkim šinama što su prosecale put kroz šumu. Sledeći ih, kretao se kao u snu. Kada se probudio, voz se kretao. Bol je rastao u njegovoj utrobi. Sledeći put su ga probudili vika i udarci. Naposletku, tela suviše slabog da bi napravilo ijedan korak više, legao je pored puta i kliznuo u nesvest. Svetlo se pojavilo polako, i duh se pitao koliko je dugo mrtav. Krevet mu je bio mekan poput oblaka, a vazduh oko njega mirisao je slatko od sveća. Isus je bio tamo, gledajući naniže u njega. Ovde sam, rekao je Isus. Ploča je pomerena u stranu i ponovo si rođen. Spavao je i budio se. Izmaglica mu je zaklanjala misli. Nikada nije vero-vao u raj, pa ipak ga je Isus pazio. Kada se budio, Isus se još uvek smešio na njega, obraćajući mu se. Spašen si, sine moj. Blagosloveni su oni koji idu mojim putem. Vrisak bola trgao je duha iz sna. Telo mu je poskočilo iz kreveta, stetu-ralo se niz hodnik ka povicima. Ušao je u kuhinju i video velikog čoveka kako tuče manjeg čoveka. Ne znajući zašto, duh je zgrabio velikog čoveka i zavitlao ga na zid. Ovaj je pobegao, a duh ostao da stoji nad telom mladića u svešteničkoj odori. Svešteniku bese gadno razbijen nos. Podižući ga tako krvavog, duh ga je odneo do kauča. U snu govoriš francuski. Duh se nije mogao setiti imena koje su mu roditelji dali. Ja sam Manuel Aringarosa. Misionar sam iz Madrida. Poslat sam ovde kako bih izgradio crkvu za Obra de Dios. Ja sam te nahranio. Ovde si već mnogo dana. Prošle su godine od kako mu je neko ukazao bilo kakvu ljubaznost. Podigao je pogled ka raspeću na zidu iznad kreveta. Uspravljajući se u krevetu, sa iznenađenjem vide isečak iz novina ostavljen na noćnom stočiću. Članak je bio na francuskom, star nede-lju dana. Kada je pročitao priču, ispunio ga je strah. Srce poče luđački da mu udara. Sveštenik zna ko sam! Osetio je nešto što nije već dugo vremena. Pratio ih je strah da će ga uhvatiti. Duh se okrenu, preplašen. Dok je ulazio u sobu, mladi sveštenik se smešio. Na nosu mu se nalazio čudan zavoj, a u ruci je držao staru Bibliju. Obeležio sam ti poglavlje. Kada je došao do stiha 26, ukoči se od šoka. A ujedanput tako se vrlo zatrese zemlja da sepomeri temelj tamnički; i odmah se otvoriše sva vrata i svima spadoše okovi. Sveštenik se toplo smešio. Biskup Aringarosa jedva da je to primećivao. Misli su mu bile okrenute ka budućnosti sekte Opus Dei. Nestrpljiv da sazna kako se odvijaju planovi u Parizu, poželeo je da nazove Sajlasa. Učitelj se pobrinuo za to. Posledice bi mogle biti pogubne po vas. Aringarosi nije otkrio svoj identitet, a ipak se pokazao kao čovek koga je vredelo slušati. Imena četiri najviša člana bratstva! To je jedan od podviga koji je ubedio biskupa da je Učitelj zaista sposoban. Da bi moj plan uspeo, morate dopustiti Sajlasu da odgovara samo meni tokom nekoliko dana. Vas dvojica nećete razgovarati. Komuniciraću sa njim preko poverljivih kanala. U tom slučaju, razumem. Sajlas i ja nećemo razgovarati dok se sve ne okonča. Naše su želje usaglašene. Neka vam je Bog u pomoći. Približno isto toliko u američkim dolarima. Sitnica u poređenju sa nečim toliko moćnim. Ponovo je bio siguran da Sajlas i Učitelj neće podbaciti. Novac i vera bili su snažna motivacija. Žak Sonijer je morao znati da ćemo je odmah prozreti. Očigledno je još uvek slušao telefonsku poruku iz ambasade Sjedinjenih Država. Na osnovu Langdonovog prebledelog lica, Faš je znao da su vesti loše. Svaki član je zaista bio zbir prethodna dva, pa ipak nije mogao ni da pretpostavi od kakve je važnosti sve to za Sonijerov slučaj. Očigledno ne može biti slučajnost da svi brojevi koje je Sonijer napisao na podu pripadaju Fibonačijevom čuvenom nizu. Šta je želeo da kaže? U tome je poenta. Očigledno to nije slučaj. Obavestiću direktora Kriptografije da vam više nisu potrebne naše usluge. Zaprepašćen, Faš je posmatrao kako nestaje u tami. Sofi Nevo je upravo postavila novu definiciju profesionalnog samoubistva. Bezu Faš je prezirao mnoge stvari... I ambasada je bez izuzetka upravo to i radila. U emasculation de la Police Judiciaire, tako je to Faš nazivao. Ne večeras, Faš je rekao sam sebi. Suviše se toga rizikuje. Kad je Robert Langdon prekinuo vezu, izgledao je bolesno. Langdon slabašno odmahnu glavom. Loše vesti od kuće, oseti Faš, primećujući, dok je uzimao telefon, da se Langdon preznojio. Langdon odsutno klimnu glavom i načini nekoliko koraka ka klupi. Bili su na dve trećine puta niz hodnik, i Velika galerija se završavala parom toaleta. Želeo bih da budem sam nekoliko trenutaka. Istina, taj sistem je sada poništen, što je otključalo požarne stepenice, ali to nije imalo značaja - spoljašnja vrata bi, ukoliko bi se otvorila, aktivirala protivpožarni alarm. Pored toga, napolju su čekali agenti Sudske policije. Langdon nije nikuda mogao bez Fašovog dopuštenja. O mnogo čemu moramo da razgovaramo. Okrećući se, Faš ljutito odmaršira u suprotnom smeru. Kada je došao do kapije, provukao se ispod, izašao iz Velike galerije, odmakao niz hodnik i uleteo u komandni centar u Sonijerovoj kancelariji. Kole je odgovorio prvi. Za trenutak, Faš pomisli da radiom pozove čuvare na međuspratu i kaže im da zaustave Sofi i dovuku je natrag pre nego što stigne da napusti zgradu. Potom malo bolje razmisli. To je govorio samo njegov ponos... Dovoljno mu je ometanja za noćas. Potiskujući Sofi s uma, Faš se za trenutak zagleda u minijaturnog viteza na Sonijerovom radnom stolu. Potom se ponovo okrete ka Koleu. Crvena tačka se jasno vi-dela na planu Muzeja, trepćući ravnomerno u prostoriji obeleženoj kao TOILETTES PUBLIQUES. Pazite prokleto dobro da Langdon ne ode dalje od toaleta. Na kraju hodnika, osvetljeni znaci sa međunarodno prepoznatljivim figurama - nalepnicama za toalete, vodili su u lavirint pregradaka. Pronašavši vrata muškog toaleta, Langdon uđe i pritisnu prekidač za svetlo. Prostorija je bila prazna. Oštra fluorescentna svetla odbleskivala su od golih pločica, a čitava prostorija imala je miris amonijaka. Dok se brisao peškirom, vrata toaleta iza njega se uz škripu otvoriše. Sofi Nevo ušla je u prostoriju, zelenih očiju ispunjenih strahom. Samo nekoliko minuta ranije, Langdon je slušao njenu telefonsku poruku i mislio kako je šifrantkinja verovatno luda. Ipak, što je više slušao, više je osećao da Sofi Nevo govori iskreno. Nemojte reagovati na ovu poruku. Trenutno ste u opasnosti. Rekao je Fašu da se telefonska poruka odnosila na povređenog prijatelja kod kuće. Sofi je sada stajala ispred njega, još uvek pokušavajući da dođe do daha. Pod fluorescentnim svetlom Langdon sa iznenađenjem otkri da se iza njenog strogog izgleda kriju neočekivano blage crte lica. Jedino joj je pogled bio oštar, a takva je jukstapozicija nl. Sofi mu je već objasnila preko telefona, ali je potvrdu želeo sa njenih usana. Prema onome što je Sofi rekla, Langdon nije bio pozvan u Luvr te noći kao simbolog, nego kao osumnjičeni, i trenutno je bio, ne znajući, meta jedne od omiljenih metoda ispitivanja Sudske policije — surveillance cachee - vešte obmane pri kojoj bi policija mirno pozvala osumnjičenog na mesto zločina i ispitala ga u nadi da će postati nervozan i greškom se odati. Da pogledam u džep? Zvučalo je kao neki jeftin trik. Pipajući, nije pronašao ništa. Počeo je da se pita da li je, možda, Sofi ipak luda. Tada mu se prsti očešaše o nešto. Hvatajući sićušni predmet prstima, Langdon ga izvuče i zaprepašćeno pogleda. Bio je to metalni disk u obliku dugmeta, veličine baterije za ručni sat. Nikada ga pre nije video. Koristimo ih za praćenje. Precizan je do u pola metra bilo gde na kugli zemaljskoj. Agent koji je došao po vas u hotel ubacio vam ga je u džep pre nego što ste izašli iz sobe. Unutra